MARTINJE

To je pućki naziv  za razna događanja uz imendan Sv.Martina  koji se raznim običajima slavi diljem Europe. Kod nas je Martinje vezano uz krštenje mošta u mlado vino. Tu postoji niz ceremonija a gotovo da svaka klijet ima svojeg BIŠKUPA (biskupa) kako se naziva osoba kojoj je povjereno to krštenje mošta (jer vino ne može krstiti “obični” župnik).Prisutni se moraju pridržavati strogih pravila koja su tom prigodom na snazi.Ako nisi spreman izvršavati ih ili nemaš kapaciteta onda bolje da niti ne ideš u takvo društvo jer možeš bitno narušiti raspoloženje no za tebe to može biti neugodnost jer te vinski prijateli mogu ekskomunicirati iz svih budućih takvih događanja.E to onda nije šala jer uglavnom moraš ostati kod kuće i surfati po internetu ili igrati igrice.Svaki tko je jednom bio na proslavi Martinova imendana,(na MARTINJU)  i krštenju mošta se u pravilu odmah nakon što ovogodišnja fešta završi  akreditira za slijedeću godinu.Sveti Martin je bio skroman čovjek i nije se želio isticati.Vjerojatno je zbog tih svojih odlika   još više prirastao srcu narodu među kojim je živio pa su nakon smrti dotadašnjeg biskupa odlučili da njegov nasljednik bude upravo Martin.Da bi to izbjegao on se sakrio  no odale su ga guske svojim gakanjem.Kada su ga našli poglasili su ga biskupom a on je tu dužnost obavljao dugi niz godina.Da su guske znale što čeka njihove potomke sigurno bi šutjele.Valjda je zbog toga guska i postala simbol Martinja.

Uz Martinje se vezuju  i tzv. KRIŽEVAČKI ŠTATUTI koji određuju  pravila ponašanja pri svakom  pajdaštvu:pa iz Wikipedija prenosim neke osnovne principeOsnovna pravila

  1. Živa je istina kako vince razblažuje i razveseljuje čovjeka, da iz njega čini društvenjaka i veseljaka, a mnoge brige mu umanjuje i uljepšava[4]
  2. Vino i svako žestoko piće ako se troši nerazumijevanjem i prekomjernošću ne samo truje i razara cio naš život, nego čini čovjeka nečovjekom i dovodi do mnogoga duševnoga i tjelesnoga zla…budimo prijatelji vesele pobratimske društvenosti, učvrščujmo staru hrvatsku gostoljubivost, ne tuđimo se od čestitoga i trijeznoga domaćega pajdaštva, ali bježimo kao od kuge od svake prekomjernosti koja ubija ozbiljan polet i zanos, a prouzrokuje mnogo zla[4]
Izabrani odlomci

Glavni je “punktum” Nema veseloga horvackoga pajdaštva brez kupice vina.[5]

  • Križevački štatuti« jesu zakonska iz tisućletne navade izvirajuća, a od horvackih pradedov nasleduvana pravila za sako veselo pajdaštvo, koje se znajde pri kupici vina.[3]
  • Križevački štatuti« imaju svoj začetek v slavnom varošu Križevcu, koji je varoš postal pokle leta 598., gda je bil strašni rat s divlaki od Obre, a koji se je varoš v celom svom živlenju odlikuval junačkim i domorodskim delima i bil jako preštiman v celom horvackom kralevstvu[3]
  • Križevački štatuti« stvorjeni su iz srčne potrebe koja je vputila stare križevačke purgere, da za svoja vesela spravišća po zdravom i zrelom dospomenjku stvoriju štatut, koji imaju biti kak fundamentuš sakog reda i pravice[3]
  • S »Križevačkih štatutov« vidi se veselački značaj starih Horvatov; oni su častna tradicija naših pradedov, koji su se v sakoj zgodi odlikuvali svojim družinskim živlenjem.[3]
  • Po staroj horvatskoj šegi nemre biti veselog pajdaštva ili spravišća brez »Križevačkih štatutov«. Njim se moraju pokoravati i s njim se imaju posluživati vsi pajdaši i pajdašice pri veselom stolu. V onom pajdaštvu, koje zametavle »Križevačke štatute« nema mesta nijenom pravom horvackom domorodcu[

Leave a Reply

  

  

  

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>